Danas je Veliki četvrtak. Vernici ovaj dan obeležavaju, u znak sećanja na Isusovu poslednju večeru sa učenicima, pre nego što ga je Juda izdao, poznatiju kao Tajna večera.

U toku večere, Gospod je otkrio izdajstvo jednog od svojih učenika.

Za Veliki Četvrtak u narodu postoje razni običaji i verovanja.

Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, koji odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema, već samo okupljanje. Kod nekih pravoslavnih naroda danas se boje uskršnja jaja. Kod Rusa danas se umesi uskršnji slatki kolač.

U manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.

Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi.

Devojke na Veliki četvrtak uveče pod jastuk stave ogledalo, češalj, peškir . Verovalo se da koga te noći devojka od momaka sanja, za njega će se udati. Devojke su da bi saznale gde će se udati, u selu ili u nekom drugom mestu, u bašti sejale bosiljak uoči Velikog četvrtka i sutradan proveravale to mesto.

Veliki Petak se proslavlja u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist razapet na krstu na Golgoti kod Jerosalima. Za hrišćane je Veliki Petak najtužniji dan u godini. Taj dan obeležavaju velikim postom i nista ne rade, čak se ni liturgija ne služi u crkvama.
Na taj dan se farbaju uskrsnja jaja.U nekim krajevima se pali vatra na ovaj dan da bi zlo izgorelo, a i posti se na vodi.
U crkvama se na ovaj dan iznosi platno koje se zove plaštanica. 

Велика Субота

Велика Субота је хришћански празник посвећен успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад. Она је део Велике седмице и увод у васкршње празнике. Православна црква верује да је Исус Христ телом био тог дана у гробу, а духом у Аду. На тај дан је Исус Христ показао да је дошао крај старом веку и одпочео нови век у коме се светује дан његовог васкрсења.
Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, поправља одећа, боје се јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца. У Хомољу месе колач окићен босиљком, као и мањи колачићи.
У нашој земљи Велику Суботу зовемо Црвена Субота и тада бојимо јаја у црвено. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно и масте се у чађи. Јаје искључиво боји женско дете. Тог дана треба чинити добра дела како би се добро и вратило и лепо кренуло.

Čuvarkuća

Uskrs je jedan od najveselijih praznika za sve hrišćane. To je praznik koji se provodi u krugu porodice.

Lepi običaji su vezani za ovaj praznik. Običaj koji svi pravoslavci poštuju za Uskrs je jaje – čuvarkuća.

Čuvarkuća je prvo jaje koje se farba za Uskrs i čuva se cele godine, do sledećeg Uskrsa.

Ускрс

Ускрс је један од нај значајних празника због Исусовог повратка у зивот. Овај празник се слави у поцасти Исуса Криста. Слави се од 17. до 20. Априла. Славимо га тако што постимо и фарбамо јаја и после се такмичимо које је јаје јаче. Прво јаје се фарба у црвено и њега зову "Чувар куће".

Обичаји за Ускрс код Срба и других народа

Један од најлеших и најрадоснијих обичаја код нас везаних за Ускрс је фарбање јаја. Вредна домаћица на Велики Петак фарба јаја. Прво обојено црвено јаје ставља са стране до следећег Ускрса и то јаје се зове чуваркуће.

Кад сване дан Христовог васкрсења на свим православним црквама дуго звоне звона која најављују долазак великог празника. Домаћин, а по могућству и остали укућани, одлазе у цркву на васкршњу службу. После сужбе, народ се међусобно поздрвља: Христос васкресе! и одговара: Ваистину васкресе! Тај поздрав траје све до Спасовдана.

Даривање јаја је још један обичај код нас. Јаје је за нас симол обнављања природе и живота.

Јаја се боје различитим бојама, а највише црвено. Људи сматрају да што су јаја шаренија и лепше украшена да ће бити срећнији.Домаћин ујутру на Ускрс, први узима једно јаје, а за њим и сви укућани. Тада настаје такмичење и весеље чије је јаје најјаче.

Пре ручка је обичај да се прво поједе васкршње јаје, а онда остало јело. Гости се дарују ускршњим јајима. Домаћице спремају посебне погаче и хлебове.

Децу треба дотаћи ускршњим јајетом да би била срећна и здрава.

На Ускрс треба устати рано, а отићи на спавање после поноћи. Уколико би се на спавање отишло пре поноћи то би значило да ће да особа до наредног Ускрса бити поспана и несклона послу. Ујутру се ваља умити водом у којој је потопљен дрен, здравац, босиљак и црвено васкршње јаје.